| dc.contributor.author | Marina Janjić-Komar | |
| dc.date.accessioned | 2025-10-09T05:33:22Z | |
| dc.date.available | 2025-10-09T05:33:22Z | |
| dc.date.issued | 01-December-2023 | |
| dc.identifier.uri | https://stnv.idn.org.rs/STNV/article/view/578 | |
| dc.identifier.uri | http://digilib.fisipol.ugm.ac.id/repo/handle/15717717/41163 | |
| dc.description.abstract | Razvod braka u poslednjih dve decenije pretrpeo je značajne promene. Neuspeh porodičnog života postaje društveno relevantna činjenica samo u odnosu na posledicu koje izaziva razvod braka. Sam razvod kao takav sve se manje reguliše i ovaj liberalni odnos prema razvodu utiče i na sve manji društveni značaj braka.
Koncepcije razvoda su različite: skrivljeni razvod, razvod slom, odvojen život, sporazumni razvod itd. Opredeljenje za neku od ovih koncepcija ukazuje na značaj uzroka za razvod braka dok u nekim pravima još samo postupak za razvod braka predstavlja domen pravnog odlučivanja.
Jugoslovensko pravo odslikava sve dileme oko razvoda braka. Ako bi se nastojalo da brak ima veći socijalni značaj trebalo bi da sud ima ovlašćenje da odbije razvod braka ako bi razvod braka izazvao velike finansijske probleme ili bi predstavljao očiglednu nepravdu za jednog bračnog druga. Pošto postupak razvoda dolazi u prvi plan, dobija na značaju postupak medijacije. Tako razvod braka ne predstavlja samo razvod lek već se tako dolazi do odgovornog razvoda. | |
| dc.language.iso | EN | |
| dc.publisher | Institute of Social Science, Belgrade | |
| dc.subject.lcc | Demography. Population. Vital events | |
| dc.title | Pravo na razvod braka | |
| dc.type | Article | |
| dc.description.keywords | razvod | |
| dc.description.keywords | pravo | |
| dc.description.keywords | reforma | |
| dc.description.doi | 10.59954/stnv.578 | |
| dc.title.journal | Stanovništvo | |
| dc.identifier.e-issn | 2217-3986 | |
| dc.identifier.oai | oai:doaj.org/journal:1f7afd62210d42fd98fa290a93fab389 | |
| dc.journal.info | Volume 35, Issue 1-2 | |
